Matej 20 SHP
1. »Kraljevstvo je nebesko poput vlasnika imanja koji je rano ujutro otišao unajmiti radnike za svoj vinograd.
2. Nagodio se s njima da im plati jedan srebrnjak na dan i poslao ih u vinograd.
3. Oko devet je sati opet izašao i opazio neke ljude kako stoje na trgu i ništa ne rade.
4. Rekao im je: ‘Idite i vi u moj vinograd, a ja ću vam dati pravednu plaću.’
5. Tako su i oni otišli raditi u vinograd. Oko podneva i oko tri sata popodne ponovo je izašao i učinio isto.
6. Oko pet je sati opet izašao i našao neke druge ljude gdje stoje na trgu. Upitao ih je: ‘Zašto stojite ovdje cijeli dan i ništa ne radite?’
7. Oni su mu odgovorili: ‘Zato što nas nitko nije unajmio.’ A on im je rekao: ‘Idite i vi u moj vinograd.’
8. Uvečer je gospodar vinograda rekao svome upravitelju: ‘Pozovi radnike i isplati ih redom — od zadnjih, koje sam unajmio, pa do onih prvih.’
9. I tako su oni, koji su bili unajmljeni oko pet sati, došli i svaki je primio po jedan srebrnjak.
10. Kad su došli oni koji su bili prvi unajmljeni mislili su da će dobiti više. No i oni su dobili po jedan srebrnjak.
11. Uzeli su novac i počeli prigovarati gospodaru vinograda.
12. Rekli su: ‘Ovi su posljednji radili samo jedan sat, a platio si im jednako kao i nama koji smo radili cijeli dan i podnosili žegu.’
13. Gospodar vinograda okrenuo se jednom od njih i rekao: ‘Prijatelju, ja nisam prema tebi nepravedan. Zar se nismo dogovorili da ću ti platiti jedan srebrnjak?
14. Uzmi što je tvoje i idi! Ja želim dati ovom posljednjemu isto kao i tebi.
15. Zar nemam pravo činiti sa svojim što hoću? Ili si zavidan što sam dobar?’
16. Tako će posljednji biti prvi, a prvi će biti posljednji.«
17. Dok je išao u Jeruzalem, Isus je odveo svojih dvanaestoricu učenika na stranu pa im govorio:
18. »Evo, idemo u Jeruzalem. Sin Čovječji bit će predan svećeničkim poglavarima i učiteljima Zakona, a oni će ga osuditi na smrt.
19. Tada će ga predati strancima da mu se izruguju, da ga bičuju i da ga razapnu, ali on će uskrsnuti treći dan.«
20. Tada je Isusu pristupila majka Zebedejevih sinova, zajedno sa svojim sinovima, i kleknula pred njega da ga nešto zamoli.
21. Upitao ju je: »Što želiš?« A ona mu je rekla: »Obećaj mi da će ova moja dvojica sinova sjediti zajedno s tobom u tvome Kraljevstvu, jedan s tvoje desne, a drugi s tvoje lijeve strane.«
22. Isus je odgovorio: »Vi ne znate što tražite. Možete li piti iz čaše iz koje ću ja piti?« Odgovorili su mu: »Da, možemo!«
23. A on im je rekao: »Vi ćete zaista i piti iz moje čaše, ali nije moje da određujem tko će sjediti s moje desne ili lijeve strane. Ta mjesta pripadaju onima za koje ih je pripremio moj Otac.«
24. Kad su ostala desetorica učenika to čula, razljutila su se na ovu dvojicu braće.
25. Tada ih je Isus pozvao k sebi i rekao: »Znate da vladari nežidovskih naroda iskazuju svoju moć nad njima, a velikaši vole gospodariti njima.
26. No neka tako ne bude među vama! Tko želi postati velik među vama, radije neka vam bude sluga,
27. a tko želi biti prvi među vama, neka vam bude rob.
28. Upravo kao Sin Čovječji, koji nije došao da mu služe, nego da on služi i da preda svoj život kao otkupninu za mnoge.«
29. Dok su izlazili iz Jerihona, silno je mnoštvo slijedilo Isusa.
30. A pokraj puta su sjedila dvojica slijepaca. Kad su čuli da Isus prolazi, povikali su: »Gospodine, Davidov Sine, smiluj nam se!«
31. Mnoštvo ih je korilo i ušutkivalo, ali oni su još jače vikali: »Gospodine, Davidov Sine, smiluj nam se!«
32. Tada se Isus zaustavio, pozvao ih te upitao: »Što želite da učinim za vas?«
33. Rekli su mu: »Gospodine, željeli bismo da možemo vidjeti.«
34. Isus se sažalio nad njima i dodirnuo im oči. Odmah su progledali i krenuli za Isusom.