Nehemija 5 BKJ

1. Tada je nastala velika vika ljudi i njihovih žena protiv njihove braće Židova.

2. Bilo je nekih koji su govorili: “Nas, naših sinova i naših kćeri je mnogo, stoga nabavimo žito za njih da bismo mogli jesti i živjeti.”

3. A bilo je i drugih koji su govorili: “Založili smo svoje zemlje, vinograde i kuće da bismo mogli kupiti žito zbog oskudice.”

4. Bilo je i onih koji su govorili: “Mi smo pozajmljivali novac za kraljev danak, i to na polja svoja i vinograde.

5. Sada je tijelo naše kao tijelo braće naše, sinovi su naši kao i sinovi njihovi, a evo mi predajemo u ropstvo sinove svoje i kćeri svoje da budu sluge; a neke naše kćeri su već predane u ropstvo! Niti je u našoj moći da ih otkupimo jer drugi posjeduju polja naša i vinograde.”

6. I jako sam se razljutio kad sam čuo njihovu viku i te riječi.

7. Tada sam se sâm sa sobom posavjetovao i ukorio plemiće i glavare te im rekao: “Vi iznuđujete kamate svakome od svoje braće!” I sazvao sam protiv njih veliku skupštinu.

8. Zatim sam im rekao: “Mi smo prema svojim mogućnostima otkupili svoju braću Židove koji su bili prodani poganima. Zar sada hoćete vi prodati svoju braću? Ili hoće li oni biti prodani nama?” Tada su svi ušutjeli i ništa nisu našli da bi odgovorili.

9. Još sam rekao: “Nije dobro to što vi činite. Ne morate li hoditi u strahu od Boga našega zbog poruga pogana, neprijatelja naših?

10. Isto tako ja, i moja braća, i moje sluge mogli smo im iznuđivati novce i žito. Molim te, otpusti nam te kamate.

11. Molim te, vratite im vi još danas njihova polja, njihove vinograde, njihove maslinike i kuće njihove, i postotak od novca, i od žita, vina i ulja, koji ste vi iznudili od njih.”

12. Nato su oni odgovorili: “Vratit ćemo im i nećemo ništa od njih tražiti. Tako ćemo učiniti kako si ti rekao.” Tada sam pozvao svećenike i oni su mi se zakleli da će učiniti sukladno tom obećanju.

13. I istresao sam svoje krilo i rekao: “Neka Bog tako istrese iz kuće njegove i iz posla njegovog svakog čovjeka koji ne bude izvršio ovo obećanje! Neka baš tako bude on istresen i ispražnjen!” Nato je sva zajednica rekla: “Amen!” I hvalili su GOSPODA. I narod je učinio sukladno tom obećanju.

14. Štoviše od vremena kad sam bio određen da budem njihov upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete godine sve do trideset i druge godine kralja Artakserksa, što je dvanaest godina, ja i moja braća nismo jeli upraviteljskog kruha.

15. Ali prijašnji upravitelji, koji su bili prije mene, zahtijevali su od naroda: i od njega su uzimali kruh i vino, pored četrdeset šekela srebra; da i njihove sluge su upravljale narodom. Ali ja tako nisam činio, zbog straha Božjega.

16. Da, čak sam i nastavio posao oko toga zida, i nismo kupili ni jedno zemljište! Sve su moje sluge bile ondje okupljene na poslu.

17. Štoviše za mojim je stolom bilo stotinu i pedeset Židova i glavara, pored onih koji su k nama dolazili između pogana koji su bili oko nas.

18. A ono što je bilo svakog dana pripremljeno za mene bilo je jedan vol i šest biranih ovaca; i perad se pripremala za mene, a jednom u deset dana donosilo se obilje svakakvih vrsta vina. Usprkos svemu tome nisam nikada tražio kruh upraviteljski, zato što su teške sveze bile nad narodom.

19. Pomisli na mene, Bože moj, na dobro, prema svemu što sam učinio za ovaj narod!