Psalmi 109 BKJ
1. Nemoj šutjeti, Bože hvale moje!
2. Jer su usta opakoga i usta prijevarnoga na mene otvorena, govorili su protiv mene lažljivim jezikom.
3. I okružili su me riječima mržnje i zaratili protiv mene bez razloga.
4. Za ljubav moju oni su mi protivnici, ali ja se predajem molitvi.
5. I uzvratili su mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6. Postavi nad njim opakoga i neka mu Sotona stane s desne njegove!
7. Kad mu se bude sudilo, neka bude osuđen i neka molitva njegova postane grijeh!
8. Neka dana njegovih bude malo, neka drugi preuzme službu njegovu!
9. Neka djeca njegova budu siročad, a žena njegova udovica!
10. Neka mu se djeca neprestano skitaju i prose, i neka traže kruha iz svojih opustošenih mjesta!
11. Neka mu otimač ugrabi sve što ima, i neka tuđinci oplijene njegov trud!
12. Neka ne bude nikog da mu pruži milosrđe, i neka nitko ne bude naklonjen siročadi njegovoj!
13. Neka potomstvo njegovo bude zatrto, i u sljedećem naraštaju, neka ime njegovo bude izbrisano!
14. Neka se nepravda očeva njegovih spomene kod GOPODA, i neka se grijeh majke njegove ne izbriše!
15. Neka budu neprestano pred GOSPODOM, da im zatre spomen sa zemlje!
16. Zato što se nije sjetio iskazivati milosrđe, nego je progonio siromaha i potrebita čovjeka, da bi pogubio slomljenog u srcu.
17. Kako je prokletstvo volio, tako neka ga stigne; kako nije uživao u blagoslovu, tako neka bude daleko od njega!
18. Kako se odijevao prokletstvom kao odjećom svojom, tako neka mu kao voda uđe u utrobu i kao ulje u kosti njegove!
19. Neka mu bude kao odjeća što ga pokriva i kao pojas kojim se neprestano opasuje!
20. Neka to bude nagrada mojim protivnicima od GOSPODA, i onima koji zlo govore protiv duše moje!
21. A ti čini za mene, Bože, Gospodine, radi imena svoga! Jer je milosrđe tvoje dobro, izbavi me!
22. Jer sam siromašan i potrebit, i srce je moje ranjeno u meni.
23. Nestajem kao sjena kad se naginje, bacan sam gore dolje kao skakavac.
24. Koljena su mi slaba od posta, i tijelo mi je mršavo bez debljine.
25. I ja sam im postao ruglom; kad su me ugledali, mahali su glavama svojim.
26. Pomozi mi, GOSPODE, Bože moj; spasi me po milosrđu svome,
27. da bi znali da je ovo ruka tvoja, da si ti, GOSPODE, to učinio!
28. Neka oni proklinju, ali ti blagoslivljaj! Kad se dignu, neka budu posramljeni; a sluga tvoj neka se raduje!
29. Neka se protivnici moji sramotom zaodjenu, i neka se zbunjenošću svojom kao ogrtačem pokriju!
30. Silno ću hvaliti GOSPODA ustima svojim, i hvalit ću ga usred mnoštva.
31. Jer će stajati s desne siromahu da ga spasi od onih što mu dušu osuđuju.