Psalmi 88 BKJ

1. GOSPODE, Bože spasenja moga, danju i noću pred tobom sam vapio.

2. Neka molitva moja pred tebe stigne, prikloni uho svoje vapaju mome!

3. Jer duša je moja puna nevolja, i život mi se bliži grobu.

4. Pribrojen sam onima koji u jamu silaze; ja sam kao čovjek koji nema snage;

5. slobodan među mrtvima, poput ubijenih koji leže u grobu, kojih se više ne sjećaš i koji su od ruke tvoje odsječeni.

6. Položio si me u jamu najdublju, u tamu, u dubine.

7. Gnjev tvoj na meni leži, i pritisnuo si me svim valovima svojim. Sela.

8. Uklonio si od mene poznanike moje, učinio si me da im gnjusobom budem; zatvoren sam i ne mogu izaći.

9. Oko moje žaluje zbog tjeskobe; GOSPODE, prizivao sam te svakodnevno, pružao sam ruke svoje k tebi.

10. Hoćeš li mrtvima čudesa pokazivati? Hoće li mrtvi ustati i tebe hvaliti? Sela.

11. Hoće li se blagost tvoja objavljivati u grobu, ili vjernost tvoja u propasti?

12. Hoće li se čudesa tvoja raspoznavati u tami, i pravednost tvoja u zemlji zaborava?

13. Ali ja sam, GOSPODE, k tebi vapio, i ujutro će te molitva moja presresti.

14. GOSPODE, zašto odbacuješ dušu moju? Zašto skrivaš lice svoje od mene?

15. Izmučen sam i spremam se umrijeti od mladosti svoje; dok podnosim strahote tvoje zbunjen sam.

16. Žestina gnjeva tvoga preko mene prelazi, tvoje su me grozote dokončale.

17. Okružuju me svakodnevno kao voda, opkoljavaju me zajedno.

18. Voljenog i prijatelja uklonio si od mene, i poznanike moje u tamu.