Ruta 2 BKJ

1. A Noemi je imala rođaka po mužu, čovjeka jako imućna, iz porodice Elimelekove, a ime mu je bilo Boaz.

2. Tada je Ruta Moapka rekla Noemi: “Dopusti mi da sada odem u polje i pabirčim klasje za onim u čijim očima nađem milost.” A ona joj je rekla: “Idi, kćeri moja!”

3. I ona je otišla te došla u polje te počela pabirčiti za žeteocima. A slučajnost ju je dovela na dio polja koje je pripadalo Boazu, koji je bio iz roda Elimelekova.

4. I gle, došao je Boaz iz Betlehema i rekao žeteocima: “GOSPOD bio s vama!” A oni su mu odgovorili: “GOSPOD te blagoslovio!”

5. Nato je Boaz upitao svoga slugu koji je bio postavljen nad žeteocima: “Čija je ovo djevojka?”

6. A sluga koji je bio postavljen nad žeteocima odgovorio je i rekao: “Ovo je djevojka Moapka što se vratila s Noemi iz zemlje Moapske.

7. I ona što je rekla: ‘Molim te, dopusti mi pabirčiti i sakupljati između snopova za žeteocima?’ Tako je došla i ostala od jutra sve dosad; samo se kratko zadržala u kući.”

8. Tada je Boaz rekao Ruti: “Čuješ li, kćeri moja, zar ne? Ne idi pabirčiti u drugo polje ni ne odlazi odavde nego ostani ovdje blizu uz moje djevojke.

9. Neka oči tvoje budu na polju kojeg oni žanju pa idi za njima. Nisam li naredio mladićima da te ne diraju? A kad ožedniš, idi k posudama i pij što mladići zahvate.”

10. Nato je ona pala na lice svoje te se poklonila do zemlje i rekla mu: “Zašto sam našla milost u očima tvojim da si me zapazio budući da sam ja tuđinka?”

11. A Boaz joj je odgovorio i rekao: “Potpuno sam upoznat o svemu što si učinila za svoju svekrvu nakon smrti svoga muža; i kako si ostavila oca svoga i majku svoju i svoju rodnu zemlju te došla k narodu kojega dosada nisi poznavala.

12. Neka ti GOSPOD uzvrati za tvoje djelo i neka ti bude podarena potpuna nagrada od GOSPODA, Boga Izraelova, pod čija si došla krila da se pouzdaš!”

13. Nato je ona rekla: “Neka nađem naklonost u tvojim očima, gospodaru moj, jer si me utješio i jer si prijateljski govorio sluškinji svojoj, premda ja i nisam kao jedna od tvojih sluškinja.”

14. Tada joj je Boaz rekao: “Za vrijeme ručka dođi ovamo i jedi od ovog kruha i umoči svoj zalogaj u ocat!” I ona je sjela pokraj žetelaca, a on joj je pružio pržena zrnja te je jela i nasitila se pa otišla.

15. I kad je ustala pabirčiti, Boaz je zapovjedio svojim mladićima govoreći: “Dopustite joj pabirčiti i između snopova i nemojte je koriti.

16. I neka vam namjerno ponešto ispada iz šaka i ostavljajte joj da može pabirčiti i nemojte je koriti!”

17. Tako je pabirčila poljem sve do večeri, pa je ovršila ono što je napabirčila: i bilo je to otprilike jedna efa ječma.

18. I ona je to uzela i otišla u grad, a njena svekrva je vidjela što je napabirčila. Tada je ona izvadila i dala njoj što joj je ostalo nakon što se nasitila.

19. Zatim joj je svekrva rekla: “Gdje si pabirčila danas? Gdje si radila? Neka je blagoslovljen onaj koji te je zapazio!” Zatim je ona objasnila svojoj svekrvi kod koga je radila te je rekla: “Čovjeku kod koga sam danas radila ime je Boaz.”

20. Zatim je Noemi rekla svojoj snasi: “Blagoslovljen neka bude od GOSPODA onaj koji ne uskraćuje samilost svoju ni živima ni mrtvima!” A Noemi joj je rekla: “Taj je čovjek bliski rođak; jedan od naših najbližih.”

21. Zatim je Ruta Moapka rekla: “Još mi je rekao: ‘Drži se blizu mojih mladića sve dok ne završe sa svom žetvom mojom!’ ”

22. Nato je Noemi rekla svojoj snasi Ruti: “Dobro je, kćeri moja, što ideš s njegovim djevojkama da na nekom drugom polju ne sretnu tebe.”

23. Tako se držala blizu Boazovih djevojaka i pabirčila sve do svršetka žetve ječma i žetve pšenice. I živjela je kod svekrve svoje.